vina

Tamjanika se smatra srodnikom Muscat Blanc a Petits Grains, sorte grožđa koja se već vekovima razvija u Francuskoj, a smatra se da je u Srbiju došla krajem 19. veka ili početkom 20. veka. Iako ova povezanost nije ni potvrđena ni negirana, zanimljivo je primetiti samu etimologiju grožđa. Neki proizvođači smatraju da Tamjanika bela i Tamjanika žuta nisu potekle od francuske sorte već se određeni varijeteti smatraju autohtonima u Srbiji. Tamjan je slovenska reč za tamjan, i ovo ime je primenjeno na grožđe jer su dobijena vina imala pikantnu notu.

Tamjanika spada u red poznijih sorti grožđa, prinosi su redovni i srednje visoki. Da bi se postigli maksimalni prinosi, potrebno joj je puno svetlosti jer je i sama sorta poreklom sa krajeva koje odlikuje toplija klima. Za razliku od ostalih zemalja u regionu, Tamjanika se u Srbiji gotovo uvek pije suva, iako ona u vinogradu razvija veoma visoke šećere, pa se u Evropi uglavnom koristi za polusuva, poluslatka ili čak prirodno slatka vina. Tamjanika dobro ide uz ribu i morske plodove, kao i uz meso pripremljeno sa belim kremastim sosovima. Posebno se dobro slaže sa kolačima od badema, lješnika i oraha.